„Lekar leči, priroda izleči“

ovo je naš moto, naša vizija i vera, ovo je duh našeg projekta.

                                                                   Dobro došli u Kasfero svet !

 

 

Naši preparati za opštu upotrebu  serije HYPO SOLVESTOR TT6© i HYPER K-STRUMIN© su namenjeni između ostalog, i osobama koje imaju smanjenu ili pojačanu  funkciju štitne žlezde u okviru potrebne nege i zaštite ovog organa.

            

Ovde   možete naći sve naše prirodne preparate.
Osnova naših prirodnih preparata je lekovito bilje, koje je obrađeno  po nasim originalnim i svetski jedinstvenim recepturama, na čijem se razvoju pažljivo radilo u poslednje 23 godine. Preparati su napravljeni u različitim oblicima, zavisno od klasifikacije apliciranja.  Preduslov za postizanje uspešnih rezultata je disciplinovano pridržavanje uputstva koja idu uz odgovarajući preparat.

Prirodne supstance koje su korišćene za pravljenje naših preparata su u skladu sa zakonskom regulativom registrovane  u Srbiji i zemljama EU.

U Nemačkoj su naši preparati klasifikovani u grupu homeopatskih lekova, na osnovu § 38, Zakona o registraciji lekova i dozvole za stavljanje u promet.

Ovde, na našem sajtu, možete naći i opšte informacije iz sveta prirodne medicine, različite članke, postove i linkove sa interneta o bolestima štitne žlezde i korisne savete o zdravlju, na pregledan i dostupan način predstavićemo Vam iskustva onih koji isto kao i mi za lečenje bolesti štitne žlezde i jačanje odbrambenih snaga organizma traže rešenje u prirodi. Pratite nas i budite deo naših istraživanja, rezultata i uspeha, ovde na našem sajtu, na Facebook-u  ili nam pišite. Sva Vaša pitanja, sugestije ili porudžbine  šaljite na   info@kasfero.info . 

Predstavljamo Vam  jedan deo istraživanja, koje je bilo urađeno krajem prošlog milenijuma, u tada još uvek postojećoj Republici Jugoslaviji…

Citati iz stručnog časopisa:

Difuzna struma

Nodozna struma

„Prema palpatornom nalazu postoje difuzne i nodozne strume (Oa i Ob strume su jedva palpabilne):

Struma diffusa D1 –Prvi stepen – palpabilna štitna žlezda, vidljiva pri ekstenziji vrata;

Struma diffusa D2 – Drugi stepen – jasno vidljiva štitna žlezda kad je glava u normalnoj poziciji,

Struma diffusa D3 – Treći stepen – jasno vidljiva štitna žlezda iz daleka.

Nodozna Struma

Nodozne strume mogu biti: Struma nodosa solitaria, Struma polynodosa euthyreotica seu non toxica, Struma diffusa et mononodosa,  Struma diffusa et polynodosa, Struma mononodosa, Struma polynodosa, Struma diffusa

• Mononodozne sa lokalizacijom levo ili desno (Struma nodosa solitaria);
• Polinodozne (Struma polynodosa euthyreotica seu non toxica). Struma nastaje hipertrofijom i hiperplazijom tireocita, uslovljenom poremećajem biosinteze tireoidnih hormona (T4,T3), praćenih periodima involucije. Te ciklične promene dovode do pojave nodusa u difuzno hipertrofijskom žlezdanom tkivu.

Dijagnostika struma je morfološka (scintigrafija, ultrazvuk) i funkcionalna (određivanje hormona: T4, T3, TSH, FT4, FT3). Hormoni su u fiziološkim granicama kod eutireoidnih struma, titar antitireoglobulinskih antitela nije povišen. U slučajevima difuznih struma sa hipertireozom, T4, T3, FT3. FT4, su povišeni, a TSH smanjen zbog poznate negativne povratne sprege tireoidnih hormona sa TSH iz hipofize.

 

Naši rezultati

Struma diffusa D1,  Struma diffusa D2, Struma diffusa D3, 

U toku ispitivanja učestvovalo je 251 žena i 19 muškaraca sa difuznom i nodoznom, odnosno, polinodoznom strumom. Svi bolesnici su najpre pregledani klinički (palpatorno), a zatim morfološki (ultrazvukom ili scintigrafijom) na početku lečenja i na kraju. Hormonske analize: T4, T3, TSH, rađene su kod svih. Dopunske analize (krvna slika, holesterol, urin i EKG) rađene su po potrebi. Na osnovu palpacije, morfološkog i funkcionalnog sagledavanja, svi bolesnici su svrstani u osam grupa, svi bolesnici uzimali su „Kasfero plodove“ (naziv izmenjen autorom) 7-14 g dnevno per os (tabela 1).

Tabela 1

Morfološka vrsta oboljenja	Funkcionalno stanje	Broj ispitanika	Vreme ispitivanja	Morfološko smanjenje (mes.)	Smanjenje funkcije
Struma diffusa D1	Euthyreosis	19	2 mes.	30% + 10%	20%
Struma diffusa D2	Euthyreosis	27	2 mes.	30% + 10%	20%
Struma diffusa D3	Euthyreosis	14	2 mes.	30% + 20%	do 20%
Struma diffusa et mononodosa	Euthyreosis	33	3 mes.	30%+30%+10%	25%
Struma diffusa et polynodosa	Euthyreosis	53	3 mes.	30%+30%+10%	25%
Struma mononodosa	Euthyreosis	75	3 mes.	30%+30%+40%	20%
Struma polynodosa	Euthyreosis	50	4 mes.	30%+20%+20%	20%
Struma diffusa	Hiperthyreosis	9	1 mes.	20%	20%

 

Struma diffusa D1 euthyreosis – Prvu grupu činili su bolesnici koji su imali uvećanu štitnu žlezdu koja je vidljiva pri ekstenziji vrata i sa normalnim hormonima tiroideje – T4, T3 i TSH iz hipofize – Struma diffusa D1 euthyreosis. Ispitivano je 19 bolesnika (17 žena i 2 muškarca): u toku 2 meseca uzimali su „Kasfero plodove“  7,0g ujutru per os i 3,0g u podne. U toku prvog meseca došlo je do evidentnog smanjenja štitne žlezde -tireoideje- za 30%, a u toku narednog meseca još za 10%. Došlo je do koncentričnog smanjenja žlezde, ali se konture žlezde prepoznaju. Kontrolom hormona konstatovano je smanjenje funkcije za 20%, najverovatnije zbog morfološkog smanjenja.

Struma diffusa D2 euthyreosis – Drugu grupu činili su bolesnici sa jasno vidljivom (uvećanom) štitnom žlezdom kad je glava u normalnoj poziciji i sa normalnim vrednostima hormona – Struma diffusa D2 euthyreosis. Učestvovalo  je 27 bolesnika (25 žena  i 2 muškaraca). Uzimali su 7,0g „Kasfero plodova“ per os ujutru i 5,0 g u podne. U toku prvog meseca došlo je do koncentričnog smanjenja difuzno uvećane strume za 30% a narednog meseca za 10%. Na kraju ispitivanja, hormoni su bili smanjeni za blizu 20%.

Struma diffusa D3 euthyreosis – U trećoj grupi ispitivani su bolesnici sa štitnom žlezdom koja je vidljiva izdaleka, palpatorno difuzno uvećana sa tendencijom porasta bez nodusa i sa normalnim vrednostima hormona. Učestvovalo  je 14 bolesnika (13 žena i jedan muškarac). Uzimali su 7,0 g „Kasfero plodova“  per os ujutru i 7,0 g u podne pre jela, u toku 2 meseca. Već posle mesec dana, žlezda je bila koncentrično manja za 30%, mekša, bez tendencije ka porastu. Narednog meseca, žlezda je bila manja za 20%. Hormonski nalazi, posle 2 meseca, bili su smanjeni do 20%. Treba napomenuti da su svi bolesnici posmatrani ako su imali vrednosti za T4 preko 100 mJ/ml, a za T3 preko 2,5 mJ/ml, kao i u ostalim grupama.

Struma diffusa et mononodosa – Četvrtoj grupi pripadali su bolesnici sa difuzno uvećanom strumom i jednim čvrstim solitarnim nodusom, levo u istmusu  ili u desnom lobusu. Bilo je 33 bolesnika (30 žena i 3 muškaraca). Uslov za svrstavanje u grupu bio je nodus vidljiv na ultrazvuku ili scintigramu pri morfološkom sagledavanju  funkcionalnog ili hipofunkcionalnog karaktera, jer su u našoj populaciji najčešće ovi nodusi prisutni. Hormoni tireoideje bili su u fiziološkim granicama. Bolesnici su, u toku tri meseca, uzimali „Kasfero plodove“  per os našte 7,0  ujutru i  5,0 g u podne. Za prva dva meseca došlo je do koncentrične regresije strume i samog nodusa do 60%, u toku prvog meseca žlezda se smanjuje za oko 10%, ukoliko je solitarni nodus veličine do 3 cm u prečniku on sasvim nestaje, ali njegove konture ostaju. U slučaju prestanka terapije (4 bolesnika u drugom mesecu tretiranja), solitarni nodusi recidiviraju kao i struma.

Struma diffusa et polynodosa – Petoj grupi pripadala su 53 bolesnika (49 žena i 4 muškarca) sa difuzno uvećanom strumom, sa više solitarnih nodusa (2-3) i mikronodusima, ali sa normalnom funkcijom tireoideje prema gornjoj granici. Već posle mesec dana redovne primene „Kasfero plodova“, u dozi od 7,0 g našte i 7,0 g u podne, dolazi do smanjenja strume za 30%; svi mikronodusi se gube. U drugom mesecu se žlezda i dalje smanjuje, kao i nodusi, za 20%. U trećem mesecu, žlezda je i dalje u regresiji, nodusi do 3 cm gube se, nodusi su mekše konzinstencije. Dolazi do pada hormona do 25% od početnih vrednosti.

Struma mononodosa – Šestu grupu činile su mlađe osobe (između 14-25 godina) sa mononodoznom strumom, koja je veoma česta u pubertetu i izaziva neurogene smetnje sa potrebom za čestim kašljanjem. Ispitivano je 75 bolesnika (68 devojaka i 7 mladića). Praćeni su 3 meseca. Funkcija tireoideje bila je normalna, uzimali su redovno „Kasfero plodove“  7,0 g našte ujutru i 5,0 g u podne u toku prvog meseca. Dolazilo je do regresije nodusa do 3 cm u prečniku za 30%. U drugom mesecu uzimali su „Kasfero plodove“  5,0 g ujutru našte, i 5,0 g u podne, isto su uzimali i u trećem mesecu. Nodusi su se gubili u potpunosti 100% ako je terapija redovno uzimana u toku tri meseca. Pokazivali su recidivantnost u slučaju prekida terapije za 10 dana i duže i u slučaju stresa. Hormonska funkcija tireoideje smanjivala se do 20%.

Struma polynodosa – Sedma grupa  imala je pacijente između 50-65 godina sa više solitarnih nodusa funkcionalne geneze. Ispitivano je 50 bolesnika ženskog pola u toku četiri meseca. Sve bolesnice uzimale su „Kasfero plodove“, u toku prva dva meseca, u dozi od 7,0 g+7,0 g+0 g dnevno za prva dva meseca i 5,0 g+5,0 g+0 g u toku sledeća dva meseca. Dolazilo je do smanjenja solitarnih nodusa za 70%, ali i do smanjenja kompresivnih subjektivnih smetnji za 100%, pogotovu ako se radilo o retrosternalnoj lokalizaciji nodusa. Smanjenje hormona tireoideje ispoljavalo se do 20%.

Struma diffusa – Osmoj grupi pripadale su osobe sa difuznom strumom drugog stepena i hipertireozom u lakšem stepenu, odnosno, sa vrednostima hormona tireoideje do 210 za T4 i 4,0 za T3. Ispitivano je 9 žena u toku mesec dana. Njihova metimazolska terapija je smanjena na polovinu (3×1/2), kao i za beta-blokatore (na 3×1/4), a uključeni su „Kasfero plodovi“ u dozi 5,0 g+5,0 g +0g. Za mesec dana došlo je do morfološkog smanjenja žlezde za 20% i do smanjenja funkcije tireoideje u istom procentu.

 

Diskusija i zaključak

 

Primenili smo „Kasfero plodove“  kod 270 bolesnika sa uspehom – kod 251 osobe ženskog pola i kod 19 muškaraca sa difuznom i nodularnom strumom. Terapijska iskustva su pozitivna i originalna ali na relativno malom broju. Negativnih nusefekata nije bilo jer je primenjena u znatno manjoj dozi nego što se koristi u narodnoj (konvencionalnoj) medicini.

Godine 1997-e, pod Donacijom Dacana Mitića, ova istraživanja su bila prvo preformisana u „Zahtev za izdavanje patenta o otkriću prirodne lečive supstance“, a 1999-e je Patentni zavod u Minhenu izdao diplomu „Patent za otkriće“.

U okviru tadašnje političke situacije u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, ovo fantastično otkriće i patent su ostali nezapaženi i omalovaženi.

Pre tri godine, 2012-e godine, počeo je „Projekt Kasfero“, danas jedinstveni u svetu po širokoj skali prirodnih preparata za sva oboljenja štitne žlezde.

2015-e godine, posle dugih pregovora, ispitivanja i nepoverenja, tradicionalna nemačka farmaceutska kuca ABO & PAINEX otkupila je pravo na proizvodnju i distribuciju ovih prirodnih preparata na nemačkom tržištu.

ŠTA JE PRIRODNA MEDICINA ?

Prirodna medicina – je termin koji se  odnosi na niz različitih metoda kojim aktivirate  svoje telo da se izleči (spontano prirodno lečenje), korišćenjem prirodnih lekova i stimulansa stvorenih iz samoniklih biljaka.

Homeopatija- potenciranje

Još jedna posebna karakteristika homeopatije je princip u lečenju „manje je više“, tako da se ne koriste visoke doze aktivnih supstanci. Eksperimenti su pokazali da za Hanemanov lekoviti efekat, lek koji ima procentualno manji sadržaj aktivne supstance, pokazuje jači efekat u lečenju. Agens iz leka može delovati duže i efikasnije ako su simptomi obolele osobe i samog leka isti ili slični. Homeopatski lekovi se pripremaju na određeni način, gde dolazi do „potenciranja“, pojačanja njegove efikasnosti (lat. potentia- sila). Princip potenciranja, je poseban način obrade aktivnih supstanci iz sirovina, gde se razblaživanjem u specifičnom odnosu postiže željeni efekat. Homeopatska farmakopeja vrlo precizno opisuje pravila po kojima se homeopatski lekovi proizvode. To su obavezni propisi za sve proizvođače. Različitim metodama nastaju kapi, tablete i globule (perle).

 ŠTITNA ŽLEZDA

Štitna žlezda  ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih ćelija i tkiva. C ćelije štitne žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.Štitna žlezda je u obliku štita ili leptira i nalazi se u vratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog i desnog, koji su povezani suženjem- istmus (lat. isthmus). Ponekad postoji i treći, piramidalni režanj (lat. lobus pyramidalis) u srednjem delu žlezde. U svakom režnju nalazi se veliki broj folikula, koji su funkcionalne jedinice.

Histološka građa štitne  žlezde:
1- folikuli ispunjeni koloidom
2- kockaste ćelije
3- krvni kapilari

Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase, tireoglobulin. Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitne žlezde. Između kockastih, epitelnih ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju kalcitonin.Štitna žlezda je jedna od većih žlezda sa unutrašnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20 g. Neposredno iza štitne šlezde sa obe strane prolazi povratni grkljanski živac (lat. n. laringeus recurrens), bočno leži takođe sa obe strane zajednička karotidna arterija (lat. a. carotis comunis), unutrašnja jugularna vena (lat. vena jugulsris interna) i živac vagus (lat. n. vagus). Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.

 HIPOTIREOZA – HIPOTIREOIDIZAM

Hipotireoza je sistemski poremećaj koji nastaje zbog nedostatka tiroidnih hormona u perifernom tkivu.

UZROK NASTANKA

Primarna hipotireoza može da bude uzrokovana atrofijom štitne žlezde ili nastaje u poslednjem stadijumu hroničnog limfocitnog tireoiditisa, ali je češće jatrogenog porekla (posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili subtotalnom tireoidektomijom), u toku tireosupresivne terapije ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda. Sekundarna hipotireoza je posledica destrukcije hipofize usled postpartalne hemoragije, povrede glave, tumora ili idiopatske atrofije žlezde. Tercijarna hipotireoza je izazvana zbog poremećaja u hipotalamusu.

KLINIČKA SLIKA

Osnovni simptomi su nepodnošenje hladnoće, suva i isperutana koža, promuklost, parestezije i bolni grčevi u mišićima, povećanje telesne težine, opstipacija (zatvor), smanjeno znojenje. Pri pregledu se konstatuju usporeni pokreti, gruba koža, krta i lomljiva kosa, hladna koža, pastozno lice, otoci, bradikardija (usporen rad srca). U odmaklom stadijumu hipotireoze, miksedemu, u koži i u drugim tkivima nagomilavaju se depoziti mukoproteina.

DIJAGNOZA Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog nalaza, određivanja nivoa hormona.

 STRUMA

Struma (Struma colloides cystica glandulae thyreoideae) ili gušavost je povećanje štitne žlezde usled smanjenje sinteze hormona štitne žlezde i hipotireoze. Nastaje zbog kompenzatorne hipersekrecije (povećanog lučenja) TSH iz prednjeg režnja hipofize usled izostanka delovanja hormona štitne žlezde. Povećano lučenje TSH dovodi do hipertrofije i hiperplazije tireocita i nagomilavanja tireoglobulina u folikulima štitne žlezde. Na osnovu uzroka koji dovode do smanjenog stvaranja hormona štitne žlezde, strume mogu biti: sporadične strume i endemske strume.

MORFOLOŠKA PODELA

Prema makroskopskom izgledu struma može biti:

Difuzna koloidna struma

Multinodozna koloidna struma

Koloidni adenom

Solotarna cista

DIFUZNA KOLOIDNA STRUMA

Difuzna koloidna struma (lat:Struma colloides cystica diffusa) makroskopski predstavlja pravilno, simetrično uvećanje štitne žlezde. Histološki su svi folikuli približno podjednako uvećani.

MULTINODIZNA KOLOIDNA STRUMA

Multinodizna koloidna struma (lat:Struma colloides cystica polynodosa) se makroskopski karakteriše čvorovima različite veličine, koji najverovatnije nastaju usled različite osetljivosti tireocita na delovanje TSH koji se luči u povećanoj količini da bi se kompenzovala hipotireoza.

KOLOIDNI ADENOM

Koloidni adenom (lat:Adenoma colloides glandulae thyreoideae) obično je benigna hiperplazija žlezde. Tiroidni adenomi mogu uzrokovati hipertireozu zbog izlučivanja hormona, a ponekad se zameni s Gravesovom bolešću. Adenomi nisu autoimuna bolest, iako se mogu javiti kod bolesnika koji imaju Gravesovu bolest, a nisu retki ni kod pacijenata koji su se lečili radioaktivnim jodom.

STRUMA POLINODOZA

Zavisno od geografskog područja i osetljivosti primenjenih postupaka, polinodozna struma je česta i zahvata između 1 i 12% populacije. Netoksična polinodozna struma je mnogo češća kod žena nego kod muškaraca. Javlja se u starijem dobu. Mnogo je češća u područjima sa nedovoljno joda, ali se nalazi i u oblastima sa dovoljnom količinom joda u vodi i hrani, ispoljavajući mnogostruke genetske i autoimune uticaje na patogenezu bolesti.
Oboleli ispoljavaju velike varijacije u veličini čvorova. Histološki, obično se nalazi veoma izražena fibroza a mogu da se vide i hemoragijske i limfocitne infiltracije. Primenom molekularnih tehnika, otkriva se da je većina nodusa u polinodoznoj strumi poliklonskog porekla, ukazujući na hiperplastični odgovor na lokalno proizvedene činioce rasta i citokine. TSH koji obično nije povišen, može da ima olakšavajuću ili pomoćnu ulogu u nastanku netoksične polinodozne strume. Unutar polinodozne strume mogu se naći i monoklonske lezije, što ispoljava efekte genetskih mutacija koje potpomažu selektivni napredak u rastu progenitorske ćelije

 Grejvsova bolest (Morbus Basedow)

je jedna od najčešćih autoimunih i endokrinih bolesti u čijoj osnovi se nalazi specifičan poremećaj funkcije tiroidne žlezde. Bolest je vrsta hiperfunkcije štitne žlezde, koja spada u autoimune bolesti, jer je uzrokuju sopstvena antitela koja utiču na funkciju žlezdanog tkiva tako što ga stimulišu da stvara veće količine tiroidnog hormona. Kako bolest zahvata celu štitnu žlezdu ona nosi naziv i difuzna toksična gušavost (u potpunosti uvećana tiroidna žlezda koja luči više hormona štitne žlezde nego li zdrava žlezda).

Grejvsova bolest  (Morbus Basedow) spada u kosmopolitsko oboljenje po globalnoj zastupljenosti od oko 1%.Posebno je često prisutna u područjima bogatim jodom u kojima pogađa 4,6% žena i 1,1% muškaraca.

Kliničku sliku hipertireoze pored karakterističnih simptoma (osećaja toplote, nemira, nervoze, pojačanog znojenje, povišenog bazalnog metabolizma, mršavljenja) prati i trijas simptoma: ubrzan rad srca, egzoftalmus (Grejvsova oftalmija) i difuzna struma. Ponekad se svaka jače izražena hipertireoza pogrešno naziva Bazedovljeva bolest iako nema sva tri navedena karakteristična simptoma.

U zemljama nemačkog govornog područja, bolest je dobila ime po nemačkom lekaru Karlu Bazedovu (nem.Carl Adolph von Basedow, 1799—1854) koji je prvi opisao bolest 1840. godine. U zemljama u kojim se govori engleskim jezikom bolest je dobila ime po Robertu Grejvsu (engl. Robert James Graves, 1797—1853) koji je bolest pod nazivom gušavost opisao 1835. godine. Drugi nazivi: autoimunotireopatija tip 3, imunotireopatija ili imunohipertireoza. Grejvsova bolest je takođe poznata i pod mnogim drugim nazivima: Begbijeva bolest, Flajn-Bazedova bolest, Maršanova bolest, Perijeva bolest (engl. Begbie’s disease, Flajani’s disease, Flajani-Basedow syndrome, Marsh’s disease, Parry’s disease). Ovi nazivi se često mogu naći u literaturi.